Potreba za kulturnim integritetom

Fionn Zarubica, idejni tvorac edukativnog programa „Upravljanje muzejskim zbirkama“

Danas

AUTOR: MANJA BOJANIĆ

“Srbija i region poseduju veliko blago. Mislim da niko toga nije čak ni svestan. Ovaj region se može porediti sa bilo kojim delom sveta. Problem je što to blago moramo identifikovati i dokumentovati, brinuti o njemu na pravi način i dobro ga prezentovati kako bi ga ljudi videli – kaže u razgovoru za Danas Fiona Zarubica, idejni tvorac edukativnog programa „Upravljanje muzejskim zbirkama“. 

Zarubica, Amerikanka srpskog porekla, od kraja prošle godine, u okviru programa koji realizuju Centralni institut za konzervaciju (CIK) i Ambasada SAD u Srbiji, drži predavanja kustosima i konzervatorima iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Makedonije o tome kako da brinu o muzejskim kolekcijama i sa malo novca zaštite vredno nasleđe.

Kako ste došli na ideju da započnete ovakav projekat u Srbiji?
– Došla sam u Srbiju 2009. godine sa ICOM konferencijom i posetili smo razne muzeje, što je bilo fantastično, jer smo videli šta se nalazi iza scene. Primetila sam da je jedna od stvari koja je potrebna tim muzejima zaštita njihovih zbirki. Ja sam specijalista za menadžment u upravljanju muzejskim zbirkama i ne samo da radim, već i podučavam ljude toj profesiji. Odmah sam prepoznala da bi baš sada u Srbiji bilo idealno vreme da se ljudi upoznaju sa tom profesijom, jer, kao što znate, takva profesija ne postoji u Evropi, i to je nešto što je zaista poteklo iz Amerike proteklih deset godina. U mogućnosti smo da brzo osposobimo ljude da reše problem kolekcija koje su u jako lošem stanju. Mislim da je najveći problem što se u Srbiji, kao i u ostatku Evrope, radi po tradicionalnim modelima, gde imate konzervatora koji je jako obrazovan i treniran specijalista, koji konzervira i restaurira umetnička dela, i kustosa čiji je posao da tumači umetnost, ali ne postoje tehničari koji se brinu o umetninama. Ono čime ih podučavamo je profesija koja može predstavljati most između ove dve visokospecijalizovane pozicije.

To je, zapravo, misija programa?
– Misija programa je obučiti ljude koji će biti specijalizovani da nadgledaju zbirke i vode računa o njima, pravilno ih pripreme za skladištenje, nadgledaju prostorije za skladištenje, dokumentuju zbirke i pomažu u procesu postavljanja izložbe. Usvajanjem tih metoda, koje ne podrazumevaju mnogo novca, ni vremena, mogli bi da naprave značajan pomak.

Koliko će program trajati i da li očekujete brze promene?
– Očekujem konstantne, male promene koje će vremenom rezultirati u veliku i totalnu promenu. Imamo prvu grupu studenata, kojima je najteže, jer će morati da rade sa ljudima koji ne razumeju ono što rade, ili koji ne žele da prihvate promene. Ali, ja zaista želim da ih podržim u nameri da poprave i poboljšaju stvari i da nastave da rade ono što znaju da je dobro, bez obzira na pritisak na koji će naići. Sledeće godine ćemo imati još studenata koji će se priključiti i podržati ovogodišnju grupu, a nakon njih će doći novi i biće ih još više. Ja ću ostati u regionu i putovaću po svim muzejima čije sam ljude obučavala. Ne želim samo da bacim informacije pred ljude, okrenem se i odem. To bi bilo beskorisno.

Čemu sve podučavate polaznike programa?
– U prve tri nedelje pričamo o tome zašto radimo ono što radimo, zašto smo u ovoj profesiji i zašto je bitno sačuvati umetnost. Ukoliko ne volite ono što radite, podleći ćete pritisku. U drugoj sesiji pričamo o tome kako radimo to što radimo. Pričamo o svim vrstama dokumentovanja, skladištenja, o tome kako koristiti materijale koji su dostupni na ovom području. Trenutno istražujemo materijale koje možemo nabaviti u regionu i kako ih koristiti. Takođe, pričamo o klimatskim uslovima, u osnovi o tehničkim stvarima, o tome kako da se nosimo sa umetninama, kako identifikovati probleme kada se pojave, kada zvati stručnjake, konzervatore koji će rešiti problem. Ono što je najbitnije u trećoj sesiji je što raspravljamo o metodama približavanja kolekcije publici, o tome kako utičemo na druge onim što radimo.

Da li mislite da bi trebalo uraditi nešto i šta uraditi kako bismo ljudima ukazali na važnost čuvanja i negovanja nacionalnog kulturnog blaga, jer kao što ste rekli većina ljudi nije ni svesna da smo kulturno bogata zemlja?
– Mislim da je jako važno da dopremo do mladih. Moramo da osmislimo ozbiljan edukativni program u koji će biti uključeni i muzeji. Ukoliko u srca mladih ljudi ne usadite važnost umetnosti i vrednosti iste, nemoguće je voditi razgovor sa odraslima o važnosti negovanja kulture. Potrebno je da od početka naučimo mlade da brinu o umetnosti, kako bi otišli kući i naučili svoje roditelje da neguju kulturu. Bitno je da mladi odrastu u ljude koji brinu.

Mislite li da naši muzeji i mesta od kulturnog značaja imaju loš marketing, jer ih ljudi retko posećuju ili je u pitanju nešto drugo?
– Ne mislim da ih ljudi ne posećuju samo zbog lošeg marketinga. Ljudi retko idu u muzeje, jer nisu naučeni da neguju umetnost. Ne idu jer muzeji retko menjaju svoje izložbe, ne uključuju se u zajednice, u javne programe. Moraju da stvore nešto što će zainteresovati publiku. Takođe, uglavnom kompletnu kolekciju izlažu odjednom, tako da sve što postoji u nekom muzeju možete videti prilikom jedne izložbe, koja je uglavnom ista godinama, tako da nemate ni potrebu da taj muzej posetite dvaput. Što se tiče marketinga, mislim da se ovde ljudi bave time kada je već kasno. Pet godina unapred morate da planirate kako ćete prići ljudima i šta ćete im reći o svojoj izložbi, a ne 20 minuta pre izložbe, jer tada je suviše kasno.

Na osnovu iskustva, da li je u Srbiji, s birokratske strane gledišta, teško realizovati projekat?
– Da, nerazumno je koliko vam papira treba. Trebalo bi smanjiti papirologiju, digitalizovati, olakšati ljudima da rade ono čime se bave.

Smatrate li da je investiranje u kulturu najbolji način promocije jedne zemlje?
– Smatram da to pruža najveći nivo integriteta, jer nam govori ko su ljudi te zemlje, kao i najbolje stvari o njima. Sve ostalo što radimo u jednoj zemlji je relativno nebitno. Ono što je bitno je lepota i duhovnost, divna umetnost koju stvaramo.

Poseta muzeju mora biti uzbudljiva
– Ono na šta želim da skrenem pažnju muzejima jeste da bi trebalo da uključe javnost u svoj program, da sarađuju sa drugim muzejima i javnim institucijama, da nađu način da zainteresuju publiku i vrate je u muzej, da ubace nešto novo u svoj program, da prezentuju muzej kao jedno dinamično i uzbudljivo mesto kako bi ga ljudi posećivali. Poseta muzeju mora biti uzbudljivo iskustvo u kome će ljudi uživati – kaže Fionn Zarubica.